Gutanje je veoma složen proces i ono može biti izazov za decu sa poremećajem u oralnoj fazi gutanja (PFD – Pediatric feeding disorder)

Postupak gutanja, koji mnogi uzimaju zdravo za gotovo, je zapravo izuzetno kompleksan niz senzornih i motornih radnji. Da bi neko uopste tretirao dete koje ima bilo koji poremećaj gutanja treba da poseduje izuzetno znanje iz anatomije i fizilogije organa koji učestvuju u taj proces. Svedoci smo da terapeuti hranjenja vrlo često posežu za nekim pomagalima pri stimulaciji u procesu gutanja bez ideje šta to pomagalo tačno stimuliše i na koji način gradi konekciju sa moždanim centrima zaduženih za sam čin gutanja.

Daleko od prostog refleksa, gutanje uključuje koordinisane, kompleksne radnje od strane mišića, nerava i čulnih organa.

Daleko od prostog refleksa, gutanje uključuje koordinisane, kompleksne radnje od strane mišića, nerava i čulnih organa. Ukoliko jedan od ovih procesa nije automatizovan, gutanje postaje teško, neprijatno, pa čak i opasno.

Koliko je gutanje kompleksna radnja govori i činjenica da prva motornja radnja ždrela koja se javlja kod fetusa od 10 -14 gestacijske nedelje intrauterinog života upravo faringealno gutanje.

Četiri faze

Novorođenče koje je tipičnog neuroanatomskog razvoja koordinisanost gutanja, sisanja i disanja ima u 38 gestaciskoj nedelji života. Prvih mesec dana novorođenče zahvaljujući nasleđenom leptinu od mame ima potrebu da se uredno hrani, nakon mesec dana kada se nasleđeni leptin potroši onda se hrani samo zahvaljujući svojim primitivnim refleksima, kako se oni do 6 mes.integrišu onda kreće bihejvioralno učenje hranjenja i na kraju postane neurološka zdrava šablonska šema odgovora retikularne formacije da guta bez razmisljanja o samom aktu gutanja.

Gutanje možemo podeliti u nekoliko etapa, gde svaka uključuje jedinstvene anatomske repere i fiziološke procese.

1. Anticipatorna zona hranjenja: Ova etapa nastaje pre nego što hrana i tečnost uđu u usta deteta. Kada ugleda i pomiriše hranu, vaše dete donosi kognitivnu odluku o tome da li će je pojesti ili ne. Ovo jednostavno znači, otvaranje usta kako bi se prihvatilo ponuđeno ili posegnulo za hranom.
2. Oralna faza: Onog momenta kada je hrana dospela u usta, vaše dete obrađuje čulne inpute kao što su ukus, tekstura i temperatura. Dete manipuliše hranom tako što je žvaće i meša sa pljuvačkom i priprema za gutanje. Ova faza je primarno kontolisana od strane mozga, dozvoljavajući svesne postupke kao što su žvakanje i otpustanje dovoljne količine pljuvačke da bi se hrana u ustima adekvatno natapala.
3. Faringealna faza: Kada hrana dospe do zadnjeg dela jezika, refleks aktivira faringealno gutanje. Ova faza je više automatizovana i obuhvata brzo premeštanje hrane kroz grlo u jednjak, pri tom štiteći disajne puteve. (Deca koja imaju respiratorne smetnje će uvek imati deficit faringealne zone hranjenja)
4. Ezofagealna faza: Hrana prolazi kroz jednjak do želudca. Ova faza uključuje automatizovane čulne i motorne procese unutar jednjaka. ( Dete koje ima refluks ili GER imaće poremećaj ezofagusne zone hranjenja i tu se predlaze detaljna dijagnostika da bi terapeut mogao adekvatno da tretira dete, obično se medikamentozno tretiraju deca sa poremećajem u ezofagusnoj fazi hranjenja).

Poimanje gutanja u pedijatriji

Poimanje gutanja kod dece predstavlja jedinstvene izazove. Dok je gutanje kod odraslih opširno izučeno, istraživanja pedijatrije su etički i praktično ograničena. Međutim, osnovni principi su slični, gde proces postaje složeniji oko petog-šestog meseca, kada odojče počinje da unosi čvrstu hranu.

Dijagnostika i tretman poremećaja gutanja

Uzimajući u obzir složenost procesa, ne postoji šablonski pristup tretiranju poremećaja gutanja. Prvi korak je postavljanje dijagnoze uzroka problema. U idealnim uslovima, ovakva evaluacija treba da uključuje multidisciplinarni tim eksperata, kao što su neurolozi, gastoenterolozi i logopedi. Ukoliko to nije moguće, kliničar koji radi procenu bi, u najmanju ruku, trebao da razume anatomiju, fiziologiju i neurofiziologiju gutanja.

Da bi se roditelji informisali šta treba da dobiju od terapeuta hranjenja navešćemo koju evaluaciju treba da im ponudi terapeut hranjenja.

Ključni dijagnostički alati u proceni gutanja, uključuju:

1. Procenu kranijalnih nerava: Kranijalni nervi su nervi koji inerviraju mišiće i senzorne komponente glave i vrata, uključujući gutanje. Procenu ovih nerava vrši specijalista koji može da proceni motorne i senzorne komponente glave i vrata. Cilj je prikupljanje detaljnih informacija u vezi mišićne funkcije i senzorne percepcije – kao što su jačina, opseg pokreta, refleksi, abnormalni pokreti i senzorne komponente.
2. Procene: Endoskopija i video fluoroskopija su uobičajene tehnike za procenu gutanja, premda postoje ograničenja poput izlaganja zračenju kod dece. ( Srbija nažalost nudi jedino pasažu jednjaka).
3. Manometrija ili elektromiografija: Ovim postupcima meri se pritisak i mišićna aktivnost, pružajući uvid u jačinu i funkciju mišića koji služe za gutanje.
4. Procena koji tip poremećaja gutanja ima Vaše dete da bi se adekvatno tretiralo: da li je to poremećaj u anticipatornoj, oralnoj, faringealnoj ili ezofagusnoj zoni gutanja
5. Razumevanje ciklusa disanja i gutanja i kolika je prosecna apnea kod gutanja određene zapremine
6. Tip poremećaja žvakanja
7. Konekciju posturalnih refleksa i razvoja oralnih veština

Ukoliko Vaše dete ima poremećaj gutanja važno je da znate šta treba da Vam ponudi terapeut hranjenja da biste znali da može pomoći Vašem detetu. Disanje i hranjenje su dva najosnovnija mehanizma jednog živod bića, iluzorno je misliti da će ostale ravojne etape biti adekvatne ukoliko baza ne funkcioniše.