Disanje na usta kod dece, da li je to nešto što treba da nas zabrine?

Usta koristimo da bismo komunicirali, hranili se i najlakše emocionalno regulisali. Ukoliko ih koristimo za disanje možemo narušiti naše zdravlje. Naša usta predstavljaju ulazna vrata u telo, koja, ukoliko se ostave otvorena, dozvoljavaju destrukciju koja se teško rešava. Pokrećem ovu temu jer smatram da je od izuzetnog značaja informisati roditelje na šta treba da obrate pažnju što može uticati na zdravlje deteta njegovo učenje, rast i ponašanje.

Ukoliko se tretira u ranom uzrastu, negativni efekti disanja na usta na facijalni i dentalni razvoj, kao i na medicinske i društvene probleme koji se povezuju sa tim, mogu biti umanjeni ili izbegnuti.

Disanje na usta isušuje naš jezik i zid ždrela. Mozak to prepoznaje i šalje dodatno lučenje pljuvačke kako bi usta ostala vlažna, a prodor infekcije bio manji…

Iz istog razloga zašto deci govorimo da ne stavljaju prljave prste ili hranu koja je pala na pod u usta, treba da im govorimo da usta drže zatvorena. Nos prečišćava i vlaži vazduh koji udišemo, optimizujući svaki udah. Ustima nedostaje slična struktura, te kao takva, decu izlažu raznovrsnim bolestima, razvojnim i bihevioralnim problemima.

Često zanemarene, jer je većina lekara nesvesna negativnog uticaja disanja na usta, posledice postaju dugoročne i vrlo često zahtevaju medikamente i operativno lečenje.

Kako disanje na usta može uticati na zdravlje?

Utiče na san i razvoj

Disanje na usta isušuje naš jezik i zid ždrela. Mozak to prepoznaje i šalje dodatno lučenje pljuvačke kako bi usta ostala vlažna, a prodor infekcije bio manji. U ovim slučajevima vrlo često dolazi do  uvećanih adenoida,  koji sprečavaju tihi protok vazduha kroz nos i disajne puteve. Klinički se manifestuje  kroz glasno disanje tokom budnih sati. Noću, kada su mišići opušteni, a telo u horizontalnom položaju, dolazi do pojave hrkanja, nemirnog sna, naglih zastoja u disanju, nedostatka daha i insomnije.

Poznato je i da ovakvi problemi sa disajnim putevima, koji se javljaju tokom sna, mogu negativno uticati na rast, koncentraciju i ponašanje. Gotovo je nemoguće dostići treću fazu dubokog sna ukoliko telo ne dobija dovoljnu količinu kiseonika. Ovakvo stanje predstavlja stres za telo, koje se periodično budi, kako bi preživelo. Deca koja ne dostižu stanje dubokog sna, ne ulaze u fazu u kojoj se luči hormon rasta, što se može odraziti na njihovu visinu i težinu.

Sindrom opstruktivne apnee u snu, u detinjstvu, prestavlja dinamički proces koji je rezultat kombinacije strukturalnih i neuromotornih abnormalnosti, a ne samo strukturalnih.

Dolazi do pojave kognitivnih i bihevioralnih problema

Umorna deca se razlikuju od umornih odraslih ljudi. Umorno dete će vrlo često biti hiperaktivno i razdražljivo tokom budnih sati, za razliku od odraslih koji će osećati zamor.

Loš san, kao što je pomenuto, gde mozak ne dobija dovoljnu količinu kiseonika usled otpora gornjih, disajnih puteva, može uzrokovati probleme sa koncentracijom, organizacijom, samo-regulacijom emocija, kao i kontrolom ponašanja.

Kod dece koja su rano pokazala simptome (6 do 18 meseci), veća je verovatnoća (40 do 50%) za pojavom bihevioralnih problema u sedmoj godini, u poređenju sa decom koja dišu normalno.

Problemi sa krvnim pritiskom i srcem su izvesniji

Korist nazalnog disanja ogleda se u podizanju nivoa azot-oksida u telu, koji pomaže u opuštanju glatkih mišića. Niža koncentracija kiseonika u organizmu, koja se dovodi u vezu sa visokim krvnim pritiskom, posledica je disanja na usta. Iako su ovo problemi koje češće susrećemo kod odraslih pacijenata, hronično stanje lošeg zasićenja kiseonikom, povećava verovatnoću pojave istih problema kod dece u budućnosti.

Izmenjeni izgled lica i dentalna malokluzija

Vaše usne su proteza vašeg lica, a jezik oblikuje vaše nepce. U idealnom položaju tokom odmora, jezik je pozicioniran na nepce, a njegov konstantni pritisak utiče na razvoj širokog svoda. Disanje na usta sa razmaknutim usnama ili nizak položaj jezika tokom odmora, pravi je razlog potrebe za protezama.

Gotsko nepce može uzrokovati deformaciju nazalnog septuma, hipertrofiju adenoida i stisnute nozdrve. Ovakav suženi razvoj razlog je pojave „izduženog lica“. Često praćen alergijskim modricama ili nagomilavanjem krvnih sudova koji stvaraju tamne podočnjake.

Loša postura

Disanje na usta utiče na veličinu disajnih puteva u razvoju. Kada se u telu pojavi problem, telo pronalazi način kako da to kompenzuje i da se prilagodi. Glava biva isturena unapred i naviše, kako bi se površno otvorili disajni putevi i prilagodili lošem zasićenju kiseonikom. Ovakav položaj tela često prate ka napred isturena ramena, nestabilna centralna pozicija tela i loša postura.

Smernice kako da pomognete Vašem detetu ukoliko primetite da ono diše na usta.

Korak 1. –  Uobičajeni simptomi uključuju:

• Otvorene usne pri spavanju i jezik na podu usana
• Glasno disanje kada je dete budno
• Hrkanje, gubitak daha ili nemiran san
• Alergijske masnice
• Loš fokus i pažnja
• Izgled „izduženog lica“
• Malokluzija
• Bihevioralni problemi

Korak 2. – Isključite fizičke barijere

Temeljan pregled od strane specijaliste ORL,može isključiti tešku opstrukciju krajnika/adenoida i/ili apneu sna.

Korak 3.  – Konsultujte se sa logopedom

Logoped bi mogao da proceni stanje mišića usana,  jezika, mekog nepca, maksile i mandibule. Ukoliko postoji poremećaj funkcije mišića kod deteta,  logoped bi zajedno sa ostalim stručnjacima sprovodio miofunkcionalni tretman orofacijalne regije.