Interesantna stvar kada su deca u pitanju – ona su razlog zašto gubimo razum i zašto ga čuvamo.

Strah

„Plašim se obroka sa svojim detetom“.

Krivica

„Šta sam to uradila svom detetu, da prouzrokujem ovo?“

Frustracija

„Ponekad pomislim da ću izgubiti razum“.

Gubitak

„Nisam ovako zamišljala roditeljstvo“.

Hajde da pričamo o mentalnom zdravlju roditelja i poremećajima hranjenja.

Provela sam sate razgovarajući sa roditeljima o poremećajima hranjenja njihove dece. Normalno, pričam o bočicama, samostalnom hranjenju, teksturama hrane i strategijama za razvoj zdravih navika u hranjenju. Ipak, u jednakoj meri, provela sam sate sedeći savetovajući roditelje u vezi sa neverovatno emocionalnom i bolnom stranom podizanja deteta sa poremećajem hranjenja – onom koja se odnosi na mentalno zdravlje. Strana o kojoj se ne priča puno. Strana zbog koje iscrpljeni roditelji neretko jecaju tokom tretmana.

Roditelji često krive sebe za probleme svoje dece. Uistinu, roditelji su retko krivci. Uglavnom uvek postoji fiziološki razlog zbog kog deca razvijaju problem u hranjenju…

Kao terapeut hranjenja često se susrećem sa različitim emocionalniom stanjima kod roditelja. Moje je  da razumem roditelje koji se osećaju neshvaćeno. Moje je da to neshvaćeno promenim i da roditeljima pomognem da shvate proces hranjenja i da se ono ne podrazumeva već da je to proces učenja koji oni moraju zajedno proći sa svojim detetom.  Psihološka podrška je neophodna svima koji prolaze kroz proces disfunkcionalnog hranjenja sa svojim detetom.

Hajde da imenujemo ovaj bol.

Strah

Sinonimi koje roditelji koriste: Uplašen. Zabrinut. Anksiozan. Depresivan.

Mnogi roditelji se užasavaju sledećeg obroka sa svojim detetom. Iscrpljeni su. Pregoreli. Preplavljeni emocijama. Obroci sa detetom koje ima poremećaj hranjenja mogu biti ispunjeni stresom, suzama, gagingom i odbijanjem hrane. Deca sa poremećajem hranjenja, za razliku od one koja su tipičnog razvoja, obično provode više vremena u stolici za hranjenje, što dodatno doprinosi stresu i iscprljenosti kod obe strane.

Roditelji se često žale kako je dok završe jedan, već je vreme za drugi obrok. Ovim istim roditeljima, lekari često govore kako im deca ne napreduju adekvatno. Ovo su najstrašnije reči koje roditelj može da čuje i učiniće sve da dete unese hranu, što znači hranjenje na silu, obmanjivanje, odvraćanje pažnje i podužavanje perioda hranjenja.

Krivica

Sinonimi koje roditelji koriste: Neuspeh. Neadekvatan. Loš roditelj. Zbunjen.

Roditelji često krive sebe za problem svoje dece. Uistinu, roditelji su retko krivci. Uglavnom uvek postoji fiziološki razlog zbog kog deca razvijaju problem u hranjenju (npr. Gastroezofagealni refluks, problemi u senzornom precesuiranju, oralno motorno kašnjenje, kompleksna medicinska istorija i sl.).  O ovome se trudim da pričam već tokom prvog pregleda roditeljima. Pokušavam da ih oslobodim krivice što je pre moguće i objasnim da krivica nije njihova.

Frustracija

Sinonimi koje roditelji koriste: Pregoreo. Ljut. Iscrpljen.

Podizanje deteta sa poremećajem hranjenja je potpuno iscrpljujuće. Roditelji se mogu osećati beznadežno – da ništa nikad neće biti bolje. Napredak u razvoju hranjenja je obično vrlo spor. Roditelji su obuzeti problemima njihovog deteta. Svakodnevno. Tokom svakog obroka. Tokom svake užine. Bivaju podsećani na to svaki put kada vide drugo dete koje jede „normalno“. Svaka poseta tržnom centru, igraonici ili drugaru, je podsetnik tome da njiovo dete nije u stanju da jede kao dete tipičnog razvoja. Ovo je mučno za roditelje.

Kao so na ranu, članovi porodice i prijatelji upoređuju i često daju loše savete, savetovajući roditelji da hrane dete na silu ili ga puste da ogladni, nakon čega će ono najzad naučiti da jede. „Ostavi ga kod mene na nedelju dana. Ja ću ga naučiti da jede“. Ovo sugeriše da roditelji rade nešto pogrešno i podriva njihove sposobnosti, stvarajući dodatnu frustraciju i osećanja neadekvatnosti i neuspeha. Ovo takođe utiče na savete koje roditelji dobijaju od profesionalaca, što ih navodi da preispituju postupak tretmana.

Gubitak

Sinonimi koje roditelji koriste: Tužan. Sam. Beznadežan.

Knjige i magazini o roditeljstvu prezentuju slike zdravih, naprednih beba koje energično sisaju/piju iz bočice i posežu za hranom. Na slikama su roditelji koji se nasmejani maze sa svojim bebama, dok uživaju u obrocima. Ovo roditelji zamišljaju. Nema prikaza prevremenosti, gaginga, odeljenja neonatalne intenzivne nege, operacija, sondi za hranjenje, povraćanja, nasilnog hranjenja, lošeg rasta i averzije prema hranjenju. Ovog nije bilo u priručniku. Kad su obroci u pitanju, često postoji neslaganje između onog što su roditelji zamišljali i kako njihova stvarnost izgleda. Neretko izražavaju ogorčenost, izjavljujući: „Nisam znao da će biti ovako“, praćenu osećajem krivice zbog takvih osećanja. Poremećaji hranjenja utiču na vezu između roditelja i deteta. Prelepe vizije hranjenja bivaju urušene onog momenta kada dete ne može da prihvati dojku, povraća prilikom hranjenja i odguruje hranu. Roditelji izražavaju ogroman osećaj gubitka nad time što su zamislili i šta je moglo biti. Brinu da stvari nikad neće postati bolje.

Dragi roditelji, obavljate fantastičan posao. Poznajete svoje dete bolje od ikog. Vaši roditeljski instinkti su dobri. Molim vas, tražite pomoć ukoliko ste uplašeni, tužni ili se osećate kao da vas niko ne čuje. Pričajte sa svojim terapeutom, trazite pomoć za svoje emocije jer jedino tako ćete biti dobri Vašem detetu.