Dojenje je najprirodniji i najzdraviji način hranjenja novorođenčeta, ali uprkos tome roditelji i dalje u Srbiji nailaze na različite zablude vezane upravo za ovaj čin. Kada bismo pitali bilo koju trudnicu koji način hranjenja bi birala za svoje novorođenče, 90 posto žena bi biralo dojenje. Dojenje nekada bude potpuno prirodan proces, kada imate anatomski dobru dojku i bradavicu i imate novorođenče koje ima savršene oralne veštine. Panika nastaje kada nešto od ovoga ne funkcioniše. Odojče somatski ne napreduje, narodski rečeno – ne dobija na težini.  Dodatna konfuzija nastaje kada potražite pomoć, pa pedijatar vidi da je novorođenče dobilo dve 10-ke na Apgar skoru i kaže majci da dojku zameni flašicom, da nije problem u njemu, nego u laktaciji mame. Tada mama, koja želi najbolje svom detetu, sluša savete pedijatra, jer informacija koju je dobila nije podložna diskusiji. Poslednjih par godina, na svu sreću,  postoje sjajne savetnice za dojenje. One pomažu novorođenčetu i majci da se sinhronizuju u tom procesu. Tako obično one budu na toj  prvoj liniji pomoći, kada se neko odvaži da proba da zadrži dojenje kao način hranjenja svog novorođenčeta.


Dojenje je najprirodniji i najzdraviji način hranjenja novorođenčeta


Verujem da što više informacija imaju, mame mogu da donesu bolje odluke za sebe.

 

Mit 1. – Dojenje koristi isključivo novorođenčetu.

Činjenica – Dojenje koristi i majci i novorođenčetu.

Dojenje pomaže majkama:

  • Brže prestaje krvarenje, jer čini da se materica skupi i vrati u normalnu veličinu (što znači manji rizik od krvnih ugrušaka i kraće vreme nošenja kabastih uložaka i donjeg veša nakon porođaja).
  • Oslobađa “hormon ljubavi” oksitocin (koji redukuje stres i anksioznost, što vas čini smirenom, opuštenom i povezanom sa vašim novorođenčetom).

 

Trudnicama skrećem pažnju na tri stvari. Prvo, dojenje će vas učiniti žednom. Drugo, učiniće vas pospanom i treće, osećaćete se bolje nego ikad.

 

Mit 2. – Majčino mleko je samo “hrana“ za bebe.

Činjenica – Majčino mleko nije samo energija u obliku kalorija. Ono u mnogome doprinosi zdravlju vašeg novorođenčeta.

Korist od majčinog mleka se ogleda u sledećem:

  • Jači imuni sistem (novorođenčad koja se hrane majčinim mlekom, ređe se razboljevaju).
  • Manji rizik od dijabetesa i gojaznosti novorođenčeta.
  • Manji rizik od dijareje i digiestivnih problema.
  • Manji rizik od astme, alergija i ekcema.
  • Manji rizik od infekcije uha.
  • Manji rizik od iznenadne smrti novorođenčeta (SIDS).

 

Mit 3. – Ukoliko dojite, morate da se pridržavate dosadne, neukusne, restriktivne ishrane.

Činjenica – Što više ukusa unosite, više ukusa će vaše novorođenče iskusiti. To vam može olakšati uvođenje čvrste hrane, kad vaše dete napuni 6 meseci.

 


Postoji li hrana koju treba izbegavati tokom dojenja? 

Savet je da možete jesti i piti sve, izuzev alkohola i previše kofeina.


Možete li jesti začinjenu hranu tokom perioda dojenja?

Da! Možete jesti začinjenu hranu. Ukoliko redovno konzumirate začinjenu hranu I ukoliko će ona biti zastupljena u ishrani vašeg deteta, kad ono poraste, sjajna je prilika da se sa njom upozna kroz majčino mleko.


 

Mit 4. – Izdojeno mleko nije podjednako dobro kao dojenje.

Činjenica – Majčino mleko je dobro u svakom obliku.

Naravno, neposredno dojenje ima svoje prednosti usled direktnog kontakta “kože na kožu”, ali isto to možete postići bočicom, dokle god održavate fizički kontakt. Hranjenje bočicom je sjajno za majke koje moraju da se vrate na posao u kratkom roku, jer neko drugi može nahraniti vaše odojče.

 

Mit 5. – Dohrana i majčino mleko su isti.

Činjenica – Majčino mleko ima neverovatnu sposobnost promene kako bi ispunilo potrebe vašeg novorođenčeta, kao što je zaštita od bolesti. Dohrana nema te mogućnosti.

Majčino mleko sadrži mnoge supstance koje sprečavaju infekcije. Takođe, menja svoj sastav kako vaše dete raste. Na primer, majčino mleko u početku ima oblik kolostruma (posebne vrste mleka, koje telo proizvodi tokom prvih par dana života vašeg deteta), da bi kasnije proprimilo oblik zrelog mleka.

 

 

Mit 6. – Dojenje treba da boli

Činjenica – Ukoliko imate adekvatnu podršku, dojenje ne mora da boli. Sasvim je moguće izbeći ispucale, krvave bradavice. Mastitis, upaljeno ili inficirano tkivo dojke, je mnogo manje uobičajen nego što ljudi misle.

“Svim majkama savetujem, ukoliko boli, morate se posavetovati sa savetnicom da biste taj problem rešili” (www.facebook.com/draga.suzana / www.instagram.com/dragasuzana / www.mamaizdajalica.com).

 

Mit 7. – Morate dojiti određeni vremenski period

Činjenica – Nacionalna i Svetska Zdravstvena Organizacija imaju različite preporuke po pitanju toga koliko dugo treba dojiti, koje variraju između 6 meseci i 2 godine.

“Ono što ja volim da preporučim majkama je šest meseci isključivo dojenja, a potom koliko god dugo to koristi vama i vašoj bebi”.

 

Mit 8. – Ne treba da dojite vaše dete ukoliko ste bolesni.

Činjenica – Dojenje je zapravo nešto najbolje što možete da uradite dok ste bolesni, jer majčino  mleko obezbeđuje pasivni imunitet vašem novorođenčetu, tako što im prenosi antitela za bolest od koje ste oboleli. Antitela koja proizvodite, prenešena od vas na vaše dete, su najbolji način da zaštitite vaše novorođenče od toga što vas muči.

Ukoliko majke koriste određenu medikamentoznu terapiju, moraju tražiti savet stručnjaka za nastavak dojenja.

 


Koliko je uobičajen mastitis?

Začepljenje mlečnih kanala je mnogo učestalije nego mastitis i vrlo često se lako leči toplotom, ledom i masažom.


 

Mit 9. – Mnoge majke se muče da proizvedu dovoljno mleka potrebnog za dojenje.

Činjenica – Većina majki može da proizvede dovoljnu količinu mleka. Naravno, postoje izuzeci poput nekih hormonskih abnormalnosti, kao i nedovoljna proizvodnja mleka kod žena koje imaju novorođenče sa lingvalnim frenulumom.

“Stres može u velikoj meri uticati na količinu majčinog mleka, pa je briga o sebi od velike važnosti. Postoje i mnoge druge strategije za povećanje količine mleka” (www.facebook.com/draga.suzana / www.instagram.com/dragasuzana / www.mamaizdajalica.com).

 

Mit 10. – Dojenje će narušiti izgled vaših grudi.

Činjenica – Ne postoji način da odgojite dete a da vaše telo bude isto nakon toga. Istraživanja pokazuju da je potrebno  punijh 18 meseci da se vaše telo oporavi nakon porođaja. Genetika ima značajnu ulogu u tome koliko ćete se brzo oporaviti nakon deteta – ne koristite poznate ličnosti kao model.

 

Mit 11. – Hranjenje na bočicu je lakše nego dojenje.

Činjenica – Dojenje je lakše nego hranjenje bočicom, posebno nakon prve dve nedelje. Hranjenje bočicom se može činiti lakšim odmah nakon porođaja, jer vam je potrebno neko vreme da se naviknete na dojenje, ali ubrzo nakon toga, dojenje postaje lakše. Nema bočica za pranje, vaše mleko je idealne temperature i uvek ga imate sa vama.

 

 

Pročitajte još

16. decembar 2024.

Roditelji često krive sebe za probleme svoje dece. Uistinu, roditelji su retko krivci. Uglavnom uvek postoji fiziološki razlog zbog kog deca razvijaju problem u hranjenju…

13. novembar 2024.

Novorođenče kada se rodi ima nenutritivno i nutritivno sisanje. Nenutritivni način sisanja perzistira do prvog mesaca kada se integriše i samo ostaje nutritivni način sisanja…

1. oktobar 2024.

BLW uključuje nuđenje hrane pogodne za manipulaciju prstima, koje šestomesečno dete može uzeti – obično u obliku štapića ili tračice. Hrana treba da bude meka i pogodna za žvakanje desnima…

23. septembar 2024.

Ukoliko vaše dete samostalo uzima meke komadiće avokada, batata ili druge topljive namirnice, ili pak sisa pasiranu hranu sa kašike, može aktivirati gag i na taj način pokuša da izbaci hranu iz usta. Može se desiti aktivacija gaga tokom hranjenja putem bočice ili prilikom dojenja…

16. septembar 2024.

Poimanje gutanja kod dece predstavlja jedinstvene izazove. Dok je gutanje kod odraslih opširno izučeno, istraživanja pedijatrije su etički i praktično ograničena. Međutim, osnovni principi su slični, gde proces postaje složeniji oko petog-šestog meseca, kada odojče počinje da unosi čvrstu hranu.

17. avgust 2024.

Laringofaringealni refluks (LPR), takođe poznat kao tihi refluks, je stanje koje se javlja kada se stomačni sadržaj vraća u larinks, deo ždrela i nosne puteve. Za razliku od gastroezofagealnog refluksa (GER), koji može prouzrokovati gorušicu i regurgitaciju, tihi refluks ne pokazuje ove primetne simptome. Otuda termin „tihi“…

11. avgust 2024.

Novorođenče rođeno sa rascepom nepca, sa ili bez rascepa usne, ne može se dojiti, jer nisu u stanju da proizvedu pritisak potreban za sisanje mleka iz bradavice. Pokušaji dojenja ili korišćenja standardnih bočica u hranjenju deteta sa rascepom nepca, može dovesti do…

5. avgust 2024.

Putem nazosonde se najčešće hrane prerano rođene bebe ili novorođenčad koja imaju neuroatipičan razvoj po rođenju. Da bi hranjenje kod njih funkcionisalo neophodno je sadejstvo tri glavna sistema neurološkog, gastrointestinalnog i respiratornog…

1. avgust 2024.

Proces učenja nije konforna aktivnost. Budite strpljivi sa Vašim mališanom kada mu nudite novu teksturu i namirnice jer Vaša beba mora da nauči da jede. Često su prisutne zablude da treba izbegavati pasiranu hranu i u startu krenuti sa namirnicama koje se žvaću…