Svedok sam invazije frenuloktomije u poslednjih par godina na našem tržistu i kao neko ko se bavi dijagnostikom orofacijalne regije i njene funkcije ne samo u dojenačkoj dobi, nego i u senzomotornoj, a kasnije i u fazi razvoja  govora i jezika ne mogu da se ne zapitam da li kolege prave razliku između simptoma i uzroka problema?

Da li je uloga frenuluma da bude samo „loš momak“?

Kod prenatalne bebe se već u 4. nedelji intrauterinog života od brahijalnih lukova kreiraju buduće regije glave i vrata. Frenulum se pojavljuje od 6-8. gestacijske nedelje. Njegova uloga je da spoji jezik i mandibulu pri motornoj sekveli gutanja, koje će se pojaviti u 10. nedelji intrauterinog života. Vaša prenatalna beba već u 18. nedelji intrauterinog života vežba sisanje. Od koordinisanosti tog sisanja i gutanja, menjaće se lingvalni frenulum u oralnom cavumu. Ukoliko je sisanje (koje zavisi od jezika, mandibule i maksile) nezrelije, sama struktura frenuluma će biti manje funkcionalna. Samim rođenjem novorođenče dobija neurološku zrelost koju nije imalo intrauterino, pa će sisanje kod nekih biti bolje ali će frenulum ostati kao simptom dezorganizovanog intrauterinog sisanja. Kada bi kod takvog novorođenčeta uradili frenuloktomiju, ona bi pomogla da se jezik organizuje za adekvatnijju šemu na dojci ili na boci. Međutim, ukoliko kod novorođenčeta nije došlo do neurološkog sazrevanja pri rođenju i refleks sisanja je ostao isti, sama frenuloktomija neće imati efekta, jer primitivni refleks neće dozvoliti novu fukciju jezika i tada će doći do ponovnog srastanja frenuluma. Neophodno je pri dijagnostici frenuluma sagledati celukupnu kliničku sliku novorođenčeta, a ne samo fiksirati simptom.

Zašto je frenulum glavni lik u filmu koji nije njegov?

Zato što i moja baka sa sela može da kaže da je nekom sapet jezik.

Zato što je prihvatljivije da nekom kažem: „Znate, Vaša beba ima podjezičnu resicu koja mu ograničava sisanje, a ne da ima neadekvatnu neurološku zrelost“.

Zato što i roditelji mogu da ga vide (fizički je dostupan).

Zato što se svodi na intervenciju koja će rešiti problem, a ne na stimulaciju i aferentnom nadraživanju moždanog stabla, za koje nismo sigurni da dete ima kapaciteta da primi, zbog genetskih predispozicija

Šta kaže klinička praksa?

– Od 100 beba koja dođe na dijagnostiku frenuluma, 10 posto njih ima samo frenulum.

–  Apagar skor ispod 8 je alarm da frenulum stvarno nije važan.

–  Kongenitalne malformacije atakuju koštani sistem Vaše bebe, pa će rad jezika biti izmenjen ako imate bebu koja ima maksilu kupastu pri rođenju. Znači da se već intrauterino desila neka patološka promena. Ne možete da vežbate jezik bebi ukoliko za to ne postoji koštana podrška, jer su pripoji mišića na koštanom sistemu.

– Ukoliko je Vaša beba pretrpela perinatalnu i postnatalnu hipoksiju, znajte da je atakovano više sistema pa je koordinisanost sisanja, gutanja i disanja promenjana. Prioritet mozga je da diše, a ne da jede ako nema kapaciteta za obe stvari. Sve bebe koje su imale podršku kiseonikom po rođenju spadaju u ovu grupu, kao i bebe koje ne znaju da dišu dok sisaju, pa se zagrcavaju dok sisaju.

–  Hipertonus i hipotonus tela će isto atakovati jezik bebi. Ukoliko je tonus tela promenjen, koren jezika će biti izmenjen. To će vrlo često neko dijagnostikovati kao posteriorni frenulum, a reč je o neadekvatnom radu malog mozga jer on inerviše zadnju trećinu jezika.

– Ukoliko je Vaša prenatalna beba imala pupčanik oko vrata, frenulum će biti simptom izmenjene faringealne šeme gutanja, pa će to dete zahtevati rad na XI nervu, a ne samo na X.

Dragi roditelji, pred Vama je važan zadatak da procenite prvo sebe i Vaše kapacitete i onda uplovite u spoznaju šta Vama Vaša beba poručuje. Niko ne poznaje Vašu bebu bolje od Vas.