Za većinu roditelja, prvi podoj ili hranjenje bebe na flašicu je predivan, emotivan trenutak povezivanja. Dok posmatramo tu malu mrvicu kako instinktivno zna šta treba da radi, retko razmišljamo o tome šta se u tom trenutku dešava unutar njenog tela. Istina je da je uspešan obrok – taj jednostavan ritam sisanja, gutanja i disanja – zapravo prvi veliki trijumf bebinog nervnog sistema.

Da bi beba uspešno izvukla i progutala samo jedan gutljaj mleka, u njenoj glavi i licu mora savršeno da sarađuje više od 40 mišića i čak 5 velikih nerava. Evo kako nam bebino hranjenje otkriva da se njeni nervi razvijaju baš kako treba.

Tajni „izolatori“ u bebinom telu

Da bismo razumeli kako beba sisa, zamislite njene nerve kao telefonske kablove koji prenose poruke od mozga do mišića lica. Kada se beba rodi, ti kablovi još uvek nisu potpuno spremni – oni su „ogoljeni“. Da bi električni impulsi kroz njih putovali brzo i bez prekida, kablovi moraju da dobiju svoju izolaciju.

Za tu izolaciju zadužene su posebne, vredne ćelije na periferiji tela koje se zovu Švanove ćelije. One oko nervnih vlakana namotavaju masni zaštitni sloj koji se zove mijelin. Ovaj proces izolacije počinje još dok je beba u stomaku (zato bebe tamo često sisaju palac), a najbrže se razvija u prva tri meseca nakon rođenja. Što je izolacija bolja, signali putuju brže, a bebini pokreti postaju precizniji.

Savršeni ples u tri koraka

Kada prislonite bebu na grudi ili joj date flašicu, njen nervni sistem pokreće neverovatno složen ples koji se sastoji iz tri faze koje se ponavljaju bez prestanka:

1. Sisanje: Mozak šalje brzu poruku kroz izolovane nerve do bebinog jezika i usana. Jezik pravi savršen talasasti pokret, pritiska bradavicu uz nepce i stvara vakuum kako bi istisnuo mleko.
2. Gutanje: Čim mleko stigne do zadnjeg dela grla, nervi-senzori šalju hitnu poruku nazad u mozak: „Mleko je tu! “ Mozak u milisekundi uzvraća komandu mišićima grla da se zatvori prolaz ka nosu i plućima, a otvori put ka stomačiću. Mleko bezbedno prolazi.
3. Disanje: U deliću sekunde nakon što mleko prođe, disajni putevi se ponovo otvaraju i beba bez napora udahne vazduh.

Ovaj ritam – sisaj, progutaj, udahni – zahteva milisekundnu tačnost. Ako bi nervni kablovi bili spori ili neizolovani, poruka bi zakasnila i beba bi se zagrcnula.

Šta nam bebino hranjenje govori?

 Kada Švanove ćelije rade svoj posao i pravilno izoluju nerve, vi pred sobom imate bebu koja:

• Može snažno da obuhvati dojku ili cuclu i napravi čvrst vakuum.
• Jede ritmično, bez čestog zagrcnjavanja, kašljanja ili hvatanja vazduha.
• Ima snage da završi obrok i nakon njega zaspi zadovoljna, umesto da se iscrpi posle samo nekoliko minuta.

Zaključak

Svaki put kada gledate svoju bebu kako mirno i uspešno sisa, prisustvujete malom biološkom čudu. Ti tihi, ritmični gutljaji su najbolji dokaz da se bebin skriveni svet nerava razvija u savršenom skladu. Švanove ćelije uspešno grade izolaciju, omogućavajući bebi ne samo da se hrani i raste, već i da polako priprema svoje mišiće za sledeće velike korake – prvi osmeh, gukanje i jednog dana, prve reči.