Obično kada se pripremamo za buduću ulogu roditelja, pa posećujemo razne školice za trudnice, budemo često izloženi terminom „dojenje na zahtev“. Sama reč „dojenje“ nosi sa sobom više značenja. Prva asocijacija, da je to najprirodniji način hranjenja. Nešto što može svako i očekivani model ponašanja majke i novorođenčeta. Druga asocijacija je emotivna regulacija i konekcija majke i novorođenčeta. Treća asocijacija, ne manje važna, su zdravstveni benefiti koje dojenje donosi novorođenčetu i majci.

Prvih mesec dana života, beba je predodređena samo da jede, diše i spava. Ceo senzorni razvoj tokom prvih par meseci se odvija na nivou oralne regije. Postoji ritam i sinhronizovanost tri glavna sistema respiratornog, gastroenterološkog i neurološkog da bi novorođenče moglo da ispuni jedini obrazac koji se očekuje od njega. Ovaj interaktivni, primarni odnos služi kao osnova za normalan razvoj, somatski rast, komunikacijske veštine i psiho-socijalno blagostanje. Dakle, hranjenje je aktivnost sa dalekosežnim posledicama. Kada hranjenje počne, organizam pokreće niz složenih interakcija molekularnih, hormonskih, neuronskih i bihevioralnih mehanizama koji, delujući na različite strukture, kao što su hipotalamus (gde se nalazi kontrolni centar) i želudac (širenje zidova), vršeću interakciju neuropeptida, leptina, grelina i insulina, uspostavljaju odgovarajuću ravnotežu između potreba tela i osećaja gladi.

Razvoj hranjenja tokom prvih meseci definisan je potrebom tela i osećajem gladi. U ranoj dojenačkoj dobi, osećaj gladi se lakše definiše kroz određeno ponašanja odojčeta (stavljanje ručice u usta, negodovanje, plakanje, intezivno sisanje prsta) dok potreba tela u tom periodu biva neprepoznata jer je sav fokus na unošenju nutricije. Često kada pitam roditelje koji dovedu bebu na pregled, da li Vaša beba pokazuje kada je gladna, oni navode guranje ručica u usta i uznemirenost kao prve znake gladi, kao i plač, kada nisu na vreme odreagovali. Pošto je sisanje prvi modul učenja koje pokreće ostale senzorne faze, beba bihevioralno stiče naviku da kada ponovi niz obrazaca dolazi do zadovoljenja njene potrebe za uzimanjem hrane. To je sve savršeno kada imamo bebu čije potrebe tela nisu atipične. Tada “podoji na zahtev” imaju smisla, jer je zahtev koji ima beba tipičan, a podoji dozvoljavaju bebi da pokrene varenja i dostigne adekvatan sklad između varenja i neurološkog funkcionisanja. Nažalost, postoje bebe koje nemaju tipičan zahtev jer imaju neurološku nezrelost ili atipični razvoj senzornih sistema. Takva beba ima potrebu da stalno bude na sisi, jer je to jedina, motorna stereotipija koju može da radi na tom uzrastu. Okolina tada po običaju ohrabruje mamu, kako je beba super jer sisa, pa je somatski naprednija od vršnjaka. Tada se dešava da mama urođenim refleksom roditeljstva počinje da prati atipičnost svoje bebe, pokušavajući da kompenzuje patološki obrazac bebe. Grčevito se drži krilatice da je dojenje na zahtev nešto najbolje za njenu bebu, jer sa svih strana stižu validacije toga, pa iz najbolje namere dodatno pospešuje atipičnost svoje bebe. Živeći u balonu nadanja, sve do nemlečne hrane, kada atipična beba svakoj novoj aromi kaže “ne”, jer gustativni korteks aktivira emotivnu zonu mozga, sve što je mama kompenzovala do 6. meseca, beba tada pokaže kroz neadekvatni senzorni razvoj.

Kako prepoznati da “dojenje na zahtev “ predstavlja atipičnost:

• Kada beba ima tri meseca i želi samo da sisa
• Kada ima više od 20 podoja u toku dana
• Kada celu noć provede na dojci
• Kada bilo koje senzorno izlaganje novom iskustvu bude praćeno plačem i potrebom da se umiri na dojci
• Kada sa tri meseca dok je na sisi ne reaguje na distrakciju okoline
• Kada sisanje bude prioritet sa 8 mes. i ne postoji adaptacija na nemlečnoj hrani već interakcija bude praćena uvrtanjem ekstremiteta i centralnim glasom.

Ukoliko si čitajući ovaj blog prepoznala/prepoznao svoju bebu, zakaži dijagnostiku. Rana intervencija će omogućiti Vašem detetu da kroz stručnu podršku i vođenje ostvari svoje potencijale. Prvih 6 meseci možemo najviše uticati na atipične obrasce i popraviti kliničku sliku Vašeg deteta za 50%. Nakon 6. meseca, proces habilitacije teče znatno sporije i neka deca ostaju zauvek u tretmanu jer je roditelj čekao prvi rođendan, prvi zubić ili reakciju pedijatra, koji je pratio samo somatski napredak deteta.  Teško odluke dovode do promene. Atipičnost vremenom biva intezivnija. Sve što ste mogli da kompenzujete kad je beba imala 3 meseca, odrastanjem traži veću kompenzaciju, jer patološki obrasci postaju generalizovani tj. nije samo zahvaćena orofacijalna regija, već i drugi senzorni sistemi deteta.

office@sopprotokol.com

+381 61 151 40 20