Zašto moje dete i dalje oralno istražuje predmete?

Uobičajena faza razvoja taktilne šeme tela u prvih godinu dana života je na nivou usana. Stavljanje predmeta u usta pomaže odojčetu  da nauči više o predmetu, poput toga koliko je velik, koliko je mek ili tvrd, kao i o njegovom obliku. Usta služe kao drugi par očiju, pružajući mozgu dodatne informacije o objektima u okruženju. Ovakvo ponašanje obično nestaje nakon osamnaestog meseca, ali se može nastaviti do druge godine starosti. Ovde opet možemo vršiti korelaciju patološkog root-a (refleks koji nam omogućava adekvatnu poziciju na dojci) i posledica na sam senzorni razvoj odojčeta u kasnijem senzomotornom dobu, kada on nije na vreme integrisan. Stavljanje predmeta u usta podrazumeva koordinisanost šake i usana. To je preduslov za razvoj vizuomotorne koordinisanosti kod odojčeta. Svi smo mi imali priliku da vidimo odojče staro nekoliko meseci da gura zvečku u usta kada mu ponudimo.  Kada dete i nakon napunjene dve godine starosti, nastavlja da stavlja stvari u usta, to je znak da senzorni sistem nije adekvatan. Oralno ispitivanje na ovom uzrastu se obično vezuje za deficite u kognitivnom razvoju. Neću navoditi sindrome i poremećaje gde je to očekivano, jer moj cilj kao terapeuta, koji vrši stimulaciju nije da kažem da je to u sklopu stanja Vašeg deteta očekivano, nego da nađem način da to promenim i da Vašem detetu dam mogućnost da se razvija na drugačji način. Deca obično biraju tvrde predmete jer njihov senzorni sistem može da ih prepozna. Mogu žvakati rukav ili kragnu, ili pak konstantno držati igračku ili olovku u ustima. U nekim slučajevima, mogu jesti stvari kao što su pesak, plastelin ili zemlju.

 Uobičajeni razlozi zbog kojih dete i nakon druge godine starosti, još uvek stavlja predmete u usta

1. Dete koristi oralan stimulus kao mogućnost samo-regulacije

Kao što je ranije rečeno, sisanje i žvakanje je vrlo umirujuće. To je način na koji se bebe samo-regulišu i umiruju. Neka deca se na ovaj način umiruju i kad porastu. Može biti koristan pokazatelj da je vaše dete uznemireno ili preplavljeno emocijama. Takođe, može biti pokazatelj da dete nema drugi način da se umiri.

2. Dete doživljava senzorno preopterećenje

Senzorno preopterećenje nastaje kada dete ili odrasla osoba dožive previše čulnih inputa od strane okoline. U tom slučaju, mozak postaje preplavljen količinom informacija koje mora da obradi. Upravo zbog toga koriste oralnu stimulaciju, kako bi se samo-regulisali.

3. Dete ima kognitivni deficit

Ukoliko Vaše dete i nakon druge godine ima potrebu da oralno istražuje svet, to je znak da njegov kognitivni razvoj nije adekvatan, te da je ostalo zarobljeno na nižem senzomotornom razvoju.

4. Dete može imati „pica“ stanje

Deca sa ovim stanjem stavljaju sve u usta, a ne samo hranu. Ovo može biti apsolutno sve, od pikavaca, lego kockica do zemlje ili novčića. Ova deca ne prave razliku između jestivih i nejestivih stvari. Istraživanja pokazuju da između 4% i 26% ljudi sa smetnjama u učenju pokazuju znakove „pica“ poremećaja.

Predlog stimulacije za decu koja imaju kognitivni deficit

Ukoliko stručnjak proceni da je oralna faza u vezi sa neadekvatnim kognitivnim razvojem, važno je da detetu prilagodite aktivnosti u skladu sa uzrastom na kom je procenjeno. Pratimo neurološku zrelost deteta, a ne razvojnu. Ovo mogu biti igre i aktivnosti namenjene mlađoj deci. Preporučujem igračke koje su predviđene za decu uzrasta dve godine i mlađe, jer su one napravljene za stavljanje u usta. Možete biti prilično kreativni. Potražite igračke koje su različitih tekstura. Ukoliko je dete u stanju da jede bezbedno, možete koristiti tvrde namirnice kao što su šargarepe (duže) ili jabuke. Različite temperature mogu pružiti raznolikost. Detetu se takođe mogu svideti igračke koje vibriraju.

Vaše dete će takođe uživati u senzornim aktivnostima tokom igre, poput igre sa vodom, kukuruznim brašnom ili jestivim bojama. Igračkama koje svetle, proizvode zvuke ili vibriraju. Samo morate biti sigurni da su predmeti koje koristite bezbedni za staviti u usta, kao i da ih dete ne može slučajno progutati. Deca koja traže oralne nadražaje uživaju u igrama koje aktiviraju celo telo. Ovo podrazumeva ljuljaške, bazene sa peskom, plivanje i sl. Kada su deca u kolicima u pitanju, preporučujemo da potražite ljuljaške predviđene za korišćenje sa kolicima ili senzorne sobe, kojima mogu pristupiti.

Predlog oralne stimulacije kada dete koristi svoja usta u samoregulaciji i senzornim preopterećenjima

Ovo će zavisiti od toga šta je to što vaše dete stavlja u usta i kada. Prvo, pomoći će ukoliko odredite obrazac ovakvog ponašanja. Da li se češće dešava kod kuće ili u školi? Da li se češće dešava u jutarnjim ili večernjim časovima? Koji su to događaji ili aktivnosti koji izazivaju takvo ponašanje? Da li je ponašanje učestalije kada je dete umorno? Da li je učestalije kada je dete zabrinuto? Da li postoji mogućnost da je dete preplavljeno emocijama ili da mu je dosadno?

U slučaju da postoji obrazac, možete odrediti šta je to što pobuđuje vaše dete. Ukoliko je u pitanju vreme dana, ponudićemo vam predloge koji mogu pomoći da dete umirite u tim terminima. Ukoliko se radi o konkretnoj aktivnosti ili događaju, možete ga modifikovati kako bi se dete lakše izborilo sa tim. U slučaju kada sumnjate da je detetu dosadno, možete osmisliti drugu vrstu aktivnosti.

Ukoliko mislite da je ponašanje vezano za senzorno preopterećenje, razmislite o tome kako se isti može umanjiti tokom dana. Neke od oralnih aktivnosti, navedenih u nastavku, mogu pomoći sa regulacijom. Procena od strane okupacionog terapeuta, obučenog za senoznu integraciju, takođe može biti od koristi.

Preporučene senzorne aktivnosti:

Uzmite u obzir da mnoge od ovih aktivnosti uključuju hranu. Od odrasle osobe, koja se vodi ovim predlozima, očekuje se da uzme u obzir bilo kakve alergije ili posebne zahteve u vezi sa ishranom, koje dete može imati. Generalno, žvakanje i sisanje postižu bolji efekat u smirivanju. Hrskave teksture mogu biti više pobuđujuće, ali u nekim slučajevima mogu biti od pomoći.

Upotreba:

• Pištaljke;
• Duvaljke sa balončićima – možete koristiti slamčice u slučaju dece koja ne mogu da koriste standardne štapiće;
• Ispijanje tečnosti na slamčicu;
• Flašice za vodu, koje iziskuju snažno sisanje kako bi se voda pokrenula.

Kod dece koja su sklonija sisanju, možete pokušati sa:

• Smrznutim voćem koje mogu sisati;
• Kockicama leda;
• Lizalicama bez šećera;
• Domaćim sladoledom, napravljenim od smrznutog, voćnog soka.

Ukoliko se vašem detetu više dopadaju hrskave teksture, možete pokušati sa:

• Kockicama leda;
• Kokicama;
• Čipsom od sušenih banana;
• Čipsom od dehidriranog voća/povrća;
• Hrskavim muslijem;
• Orašastim plodovima;
• Musli štanglicama;
• Štapićima sirove šargarepe ili drugog sirovog povrća.

Zapamtite, većina oralaca traži načine kako bi se umirila i ostala smirena. To je vid samo-regulacije. Jednom kada prepoznate simptome i njegove uzroke, pronađete alternativne, bezbedne vidove samo-regulacije koji njima odgovaraju, ne treba dugo da se ponašanje promeni.