Primitivni refleksi su više od jednostavnih, nevoljnih reakcija koje uočavamo kod novorođenčadi. Oni nam pružaju uvid u neurološki razvoj deteta. Kako deca rastu, njihov mozak prolazi kroz niz značajnih promena koje bi trebale da vode do  voljnog aktiviranja refleksa, vođenih sazrevanjem frontalnog režnja u korteksu. Frontalni režanj, kortex i moždano stablo imaju ključnu ulogu u kontroli primitivnih refleksa, kao i u tome kako njihova integracija utiče na senzomotorni razvoj.

Uloga frontalnog režnja i korteksa u integraciji primitivnih refleksa

Primitivni refleksi predstavljaju temelj u ranim fazama ljudskog razvoja, koji pomaže u preživljavanju. Kako odojčad raste, frontalni režanj, odgovoran za voljne pokrete i izvršne funkcije, počinje da integriše automatske reakcije. Neurološka zrelost mozga, koji obrađuje složene senzorne informacije, podržava ovu tranziciju tako što integriše stimulanse i neguje više, kognitivne funkcije. Međutim, ukoliko ovakvi refleksi opstaju, to je često indikator da korteks i frontalni režanj možda ne funkcionišu pravilno.

Uticaj moždanog stabla na korteks

Moždano stablo funkcioniše kao relejna stanica, upravljajući osnovnim, telesnim funkcijama i senzornim informacijama pre nego što iste dođu do korteksa.  Moždano stablo mora da funkcioniše efektivno, kako bi korteks izvršavao svoje zadatke i funkcije. Kasnija mijelinizacija  moždanog stabla može dovesti do zadržavanja primitivnih refleksa, ukazivajući na nepovezanost ili odloženost u neurološkom sazrevanju.

Poboljšanje funkcija moždanog stabla kroz senzorne sisteme

Kako bi pružili podršku moždanom stablu i na kraju korteksu, možemo upotrebiti naš senzorni sistem. Aktivnosti koje stimulišu taktilni, vestibularni i proprioceptivni sistem, mogu poboljšati funkcionalnost moždanog stabla. Na primer, terapija primitivnih refleksa i senzorne integracije koristi specifične aktivnosti kako bi stimulisala ove senzorne puteve, podstičući neurološki razvoj i utičući na integraciju primitivnih refleksa. Ovakve intervencije su presudne za decu čiji se senzorni sistem ne razvija ne tipičan način.

Razvojna perspektiva

Neurološki razvoj kod dece prati putanju „odozdo-naviše i odozgo- nadole“. To znači da razvoj počinje u primitivnijim delovima mozga, kao što je moždano stablo, i nastavlja ka razvijenijim delovima, kao što je korteks. Razumevanje ove putanje je važno za prepoznavanje značaja integracije primitivnih refleksa, kao stepenice u neuorološkom razvoju. Neintegrisanost primitivni refleksa može ukazivati na atipične, razvojne šablone i može zahtevati intervenciju.

Potiskivanje primitivnih refleksa kroz sazrevanje viših, moždanih regija i efektivno funkcionisanje moždanog stabla, ističe kompleksno uzajamno dejstvo između različitih neuroloških komponenti. Prepoznavanje i bavljenje zadržanim, primitivnim refleksima je od suštinskog značaja, jer oni mogu ukazivati na dublje, neurološke probleme. Ovo naglašava važnost rane intervencije u cilju podrške optimalnog, neurološkog razvoja.