Da li ste ikada primetili visokofrekventni šum (pištanje) kod vaše bebe ili malog deteta dok diše? Možda je u pitanju laringomalacija, stanje koje je zapravo prilično često. Danas delimo sve što roditelji treba da znaju o postavljanju dijagnoze i lečenju.

Šta je laringomalacija?

Laringomalacija je čest urođeni poremećaj (prisutan na rođenju) kod kojeg meko tkivo iznad glasnih žica upada u disajni put dok dete udiše, stvarajući visokofrekventni šum koji se naziva stridor. Do laringomalacije dolazi kada se čvrste strukture grkljana (larinksa) ne razviju u potpunosti tokom boravka u materici. Kao rezultat toga, kod novorođenčeta se ubrzo nakon rođenja mogu primetiti zvučno disanje pri udisaju i drugi simptomi.

Stridor, uzrokovan laringomalacijom, često se vremenom popravlja, kako dete „prerasta“ mekoću tkiva i obično potpuno nestaje do 18. meseca života.

Uzrok laringomalacije je nepoznat, iako se ponekad javlja uz druge  kongenitalne poremećaje. Ako ste zabrinuti zbog zvukova koje vaša beba proizvodi, obavezno razgovarajte sa lekarom! Korisno je napraviti kratak video snimak bebinog zvučnog disanja kako bi lekar mogao da ga čuje. Da bi postavio dijagnozu, ORL lekar moraće da obavi pregled endoskopom kroz nos ili grlo kako bi direktno pregledao grkljan.

Da li moje dete ima laringomalaciju?

Kod laringomalacije se mogu uočiti sledeći simptomi:

•  Zvučno disanje – visokofrekventni šum pri udisaju (stridor).
•  Apnea – kratkotrajni prestanak disanja.
•  „Plave epizode“ – plavičasta boja usana.
•  Retrakcije – uvlačenje kože na vratu i grudima pri disanju.
•  Gastroezofagealni refluks (GERD) – bljuckanje i vraćanje sadržaja iz stomaka.
•  Gušenje tokom dojenja ili hranjenja čvrstom hranom, ili osećaj zapušenosti nakon jela. Hranjenje bebe bi trebalo da traje manje od 30 minuta, ako traje duže, posavetujte se sa lekarom.
•  Slabo napredovanje u težini.

Tipovi laringomalacije

Postoje tri različita tipa laringomalacije:

Blaga laringomalacija

Deca u ovoj kategoriji obično imaju blage simptome koji ne zahtevaju intervenciju. Većina dece preraste simptome za kratko vreme. Važno je pratiti mališane kako se simptomi ne bi pogoršali, naročito tokom bolesti. Pedijatar će verovatno pratiti nedeljnu težinu i trajanje obroka.

Umerena laringomalacija

Deca sa umerenim oblikom imaju primetan stridor pri udisaju (toliko da će vam ljudi u prodavnici prilaziti zbog toga). Priutne su poteškoća sa hranjenjem, refluksa (GERD), povraćanja i komplikacija sa disajnim putevima. Lekar može tražiti nedeljne kontrole težine.

Teška laringomalacija

Mališani sa teškom laringomalacijom imaju zabrinjavajuće epizode poput „plavih epizoda“, apnea, potrebe za kiseonikom i/ili „nenapredovanja“ (beba ne može da dobije na težini zbog teškog hranjenja). Kod teških oblika larigomalacije, često je neophodna operacija.

Lečenje laringomalacije

Većini dece sa laringomalacijom nije potrebno lečenje i stanje će se samo rešiti.

Deca kod kojih će bti atakovano disanje često zahtevaju operaciju koja se zove supraglotoplastika. To je procedura gde ORL hirurg koristi endoskop kroz usta bebe kako bi uklonio višak tkiva na vrhu grkljana i oslobodio disajni put.

Posle operacije, tim može zatražiti od logopeda da posmatra hranjenje bebe kako bi se osiguralo da hrana ne odlazi u pluća (beba aspirira hranu). Nakon supraglotoplastike, deca obično brzo napreduju ka normalnom jelu i disanju, iako nekoj deci može koristiti dugotrajna nega multidisciplinarnog tima (ORL, gastroenterolog, pulmolog i logoped).