Ideja ovog bloga je da osnažim roditelje da se bave suštinom, a ne da ostaju u začaranom krugu, jer ne vide izlaz iz njega. Većina budućih roditelja ima iluziju da će njihovo dete normalno sisati i jesti, jer mu se tako nešto plasira kao očekivano.

Na svim društvenim mrežama, kao i u časopisima, srećemo slike divnih porodica i beba koje uživaju u interakciji sa hranom i samom činu sisanja. Niko ne objavljuje kako izgleda kada toga nema, jer je to društveno uznemirujući sadržaj. Kada do toga ipak dođe, roditelj je zatečen, u panici, jer u glavi ima ideal svih onih bajkovitih slika, kako bi to trebalo da izgleda. Nažalost, realnost nije tako ružičasta. Kada ružičastu boju zamene sivom, roditelji ulaze u fazu manije rešavanje problema, jer nisu osnaženi da osluškuju sebe i potrebe svog deteta. Gube veru u sebe, jer ne mogu ni sopstveno dete da nahrane, nakon čega sledi osećaj krivice i frustracije.

Averzija ka hranjenju, u prvim mesecima, više atakuje majku jer je ona ta koja biva odbijena. To je prva manifestna relacija majke i deteta, koja bi trebala da bude obojena ljubavlju, a umesto ljubavi, biva obojena očajem. Prva stanica svih roditelja biva pedijatar, koji ih dalje upućuje na gastroenterologa. Pre nego što krenem da opisujem kliničke manifestacije i navodim kako to izgleda kada beba ima averziju pri hranjnju, ’ajde da svi roditelji malo više oslušnu i dijagnostikuju sebe. U slučaju da gastroenterolog isključi organicitet (refluks, bolest digestivnog trakta ili neko sy stanje), koji će izazvati bol kod vaše bebe (ne možemo pričati o averziji ka hrani kod novorođenčeta i odojčeta starog par meseci), možemo pričati o averziji ka osobi koja hrani dete. Kada novorođenče sisa dojku, ono oseća aromu. Aroma je spoj olfaktivnog i gustativnog polja, koje dalje nadražuje amigdalu vašem detetu i stvara osećaj zadovoljstva. Aktivnosti amigdale majke i deteta na sisanju su istovremene.

Zamislite situaciju da ja kao terapeut hranjenja, kada mi dovedete bebu, kažem da je sa bebom sve u redu ali da beba želi da Vas izbegne,  jer je Vaša emocija ta koja je tokisčna. Retko koji roditelj bi prihvatio takvu vrstu odgovornosti, jer se ta reč gubi iz našeg leksičkog fonda. Ja bih bila definisana kao terapeut koji nije senzitivan za potrebe roditelja, jer ga pozivam na samoregulaciju, dok on samo želi da se beba izreguliše, jer je od sebe odustao.  Zato je važno, kada je proces hranjenja u pitanju, da svaki budući roditelj sebe osnaži, kako ne bi bio preplavljen kada se nađe u takvoj situaciji. Postupno ću u daljem tekstu definisati šta je sve očekivano kod averzije hranjenja.

 

Šta je averzija ka hranjenju?

Averzija ka hranjenju se odnosi na situaciji gde fizički zdrava beba, u više navrata, delimično ili u celosti odbija hranu, uprkos očiglednoj gladi.

Starije bebe mogu imati averziju prema čvrstoj hrani i to ne samo prema određenim namernicama, nego prema samom iskustvu. Beba može razviti averziju prema jednom, dva ili sva tri načina hranjenja.

Pokazatalji i simptomi averzije ka hranjenju

Beba može ispoljiti jedan ili više oblika ponašanja:

• Preskače obroke;
• Izgleda gladno ali odbija da jede;
• Plače kada joj se stavi portikla oko vrata, kada se postavi u stolicu za hranjenje ili kada joj se ponudi ili pokaže bočica;
• Čvrsto zatvori usta ili plače i okreće glavu dalje od dojke, bočice ili kašičice;
• Uzme nekoliko gutljaja mleka ili malu količinu ponuđene hrane ali se potom izmiče i izvija unazad i plače (napomena: bebe se izvijaju unazad kako bi se distancirale. Ovo nije pokazatelj refluksa);
• Hrani se samo kada je pospana;
• Unosi manje mleka ili hrane od očekivanog;
• Odbija mleko ali uzima čvrstu hranu;
• Sporo ili loše napreduje.

Intenzitet i oblici ponašanja razlikuju se od bebe do bebe. Sa jedne strane, beba može odbijati određenu vrstu namirnice kao posledicu lošeg iskustva prilikom uzimanja iste, dok sa druge, beba može skoro u potpunosti odbijati hranu, što zahteva upotrebu sonde za hranjenje, kako bi se obezbedio unos hrane dovoljan za zdrav rast.

Hranjenje nije nešto što beba može da izbegne u potpunosti. Beba sa averzijom ka hranjenju će nevoljno jesti dovoljno da preživi, ali neće unositi dovoljno nutritijenata da bi somatski napredovala. Onog momenta kada razvije averziju ka hranjenju, beba će se truditi da ignoriše sve znakove gladi, dokle god može. Kada vise ne moze da izdrži tada će jesti brzo i halapljivo, u strahu od ponavljanja iskustva koje je uzrok nelagode. Ješće taman toliko da zadovolji glad, ali nedovoljno da se u potpunosti zasiti.

Zbog konfuzije koju stvaraju, potrebno je pomenuti nekoliko oblika ponašanja sa kojima se srećemo kod beba koje razvijaju averziju ka hranjenju:

• Nedosledno ponašanje pri hranjenju;
• Hranjenje u snu;
• Prihvatanje vode na bočicu.

 

Nedosledno ponašanje pri hranjenju

Mnoge bebe sa averzijom ka hranjenju pokazuju nedoslednost u ponašanju pri hranjenju – kada beba uzme par gutljaja, naglo se izmakne ili izvije unazad, možda i zaplače, te brzo se vrati sa željom da nastavi sa sisanjem, da bi ponovo uzela par gutljaja, izmakla se, zaplakala i tako iznova. Ovakvo, nepovezano ponašanje pri hranjenju, vrlo često prekidaju roditelji, u strahu da beba doživljava bol. Pogotovo kada je hranjenje, na mahove, praćeno plačom.

 

Hranjenje u snu

Bebe sa averzijom ka hranjenju se često bolje hrane u stanju pospanosti ili tokom laganog sna. Tokom pospanosti ili laganog sna, beba nije u potpunosti svesna da je hranite, te nije u stanju iščekivanja onoga što joj izaziva strah kod hranjenja. Tom prilikom, gard gladne bebe je spušten, a instinkt preovladava, te ona dobro jede. Beba sa averzijom ka hranjenju može odbijati hranu i pružati otpor prilikom hranjenja dok je budna, a nesmetano jesti u polusnu.

 

Prihvatanje vode na bočicu

Neke bebe koje imaju averziju ka hranjenju, dobrovoljno prihvataju vodu iz bočice, ali ne i mleko. To tera roditelje da misle da je ukus mleka ono sa čim beba ima problem, što može i ne mora biti slučaj. Razlog može biti u tome što bebu ukus mleka asocira na neprijatno i stresno iskustvo – na primer, insistiranje na hranjenju.

Vrlo često roditelji vrše pritisak na bebu da pije mleko iz bočice, ali retko insistiraju da pije vodu. Bebe su pametnije nego što mislimo. One povezuju ukus mleka sa situacijom u kojoj se na njih vrši pritisak da jedu, te reaguju u momentu kada osete ukus mleka.

 

Zašto bebe razvijaju averziju ka hranjenju?

Bebe razvijaju averziju ka hranjenju ukoliko događaj koji se odigrava neposredno pre, nakon ili tokom hranjenja izazove negativnu emotivnu reakciju, kao što su stres, bol, strah ili gađenje. Na primer:

Stres

Pritisak na bebu da jede protiv svoje volje i insistiranje roditelja na tome, može proizvesti frustrirajuće i stresno iskustvo.

Uporno vršenje pritiska na bebu da jede mimo svoje volje je, bez izuzetka, najčešći razlog zašto bebe razvijaju averziju ka hranjenju. Međutim, u 10 odsto slučajeva, stres je sekundarni uzrok koji nastaje nakon inicijalnog odbijanja hrane usled jednog ili više sledećih razloga.

Bol

Gutanje može biti bolno ukoliko beba pati od ezofagitisa uzrokovanog refluksom ili alergijom na mlečni protein. Hronični zatvor ili gastropareza (odloženo pražnjenje stomaka) mogu takođe navesti bebu da poveže hranjenje sa nelagodom.

Kada beba odbija da jede usled nelagode ili bola, roditelj može vršiti pritisak kako bi je naterao da jede. Ovo doprinosi stresu kod bebe. Beba sada ima dva razloga zbog kojih želi da izbegne hranjenje – bol i stres povezan sa pritiskom da bude naterana da jede. Upravo je taj stres, povezan sa učestalim pritiskom da jede, ono što učvršćuje bebino izbegavanje hranjenja i nakon što se lekovima i modifikacijama u ishrani, izuzme bol iz celokupnog iskustva.

Strah

Medicinski zahvati koji uključuju bebino lice ili usta, poput oralne sukcije, umetanja nazogastrične sonde ili intubacije, mogu biti bolni i stresni.

Aspiracija tečnosti ili gušenje čvrstom hranom može biti strašno iskustvo. Beba može aspirirati usled disfagije (nekontrolisani šablon sisanja-gutanja) ili usled srednjeg ili teškog oblika laringomalacije (urođena slabost hrskavičavog skeleta larinksa). Isto se može desiti ukoliko je protok mleka na bradavici ili bočici prevelik. Usled lošeg položaja glave ili bočice, koji negativno utiču na bebinu koordinaciju sisanja i gutanja, kao i ukoliko roditelji uporno pokušavaju da nateraju bebu da jede dok ona plače ili je pod stresom.

Gađenje na ukus mleka ili lekova

Nasilno davanje mleka ili lekova koji su lošeg ukusa (hipoalergenska dohrana ili visok nivo lipaze u majčinom mleku) može biti uzrok za pojavu averzije ka hranjenju kod beba. Beba može izbegavati hranjenje putem bočice ukoliko se u bočicu za mleko dodaju lekovi, koji potom menjaju ukus mleka ili ukoliko se daju putem pomagala koja imaju oblik bradavice. Roditelji često pribegavaju pritisku ili sili kako bi svoju bebu naterali da proguta nešto što je neprijatnog ukusa, dodajući još jedan od razloga zašto beba želi da izbegne hranjenje ili bilo šta što joj roditelj stavlja u usta. Osećaj bradavice ili bilo čega drugog u njihovim ustima, može biti ružan za bebe koje pate od poremećaja senzorne obrade.

Mogu ispoljiti odbojnost ka grudvicama u hrani, kao i mirisu, ukusu ili osećaju određenih namirnica. Uzrok problema u hranjenju odojčeta može biti jedan ili kombinacija više različitih uzroka.

 

Da li je bol uzrok odbijanja hranjenja?

Uznemirenost koju doživljavaju bebe koje imaju averziju ka hranjenju može biti toliko intenzivna, da se može činiti kao da ih nešto boli. Prema tome, bol je ono prvo na šta roditelji posumnjaju kada ne postoje drugi, očigledni razlozi za odbijanje hranjenja. Međutim, bol nije jedini razlog zbog kog bebe postaju uznemirene tokom obroka.

Kako da procenite da li je bol uzrok problematičnog ponašanja vaše bebe tokom hranjenja? Obratite pažnju na ponašanje u situacijama van vremena predviđenog za hranjenje. Na primer:

1. Ukoliko je beba raspoložena nakon što prestanete sa hranjenjem, malo je verovatno da je po sredi bol. Bol postepeno nestaje. Ne dešava se da iznenada prestane, samo zato što se hranjenje završilo.
2. Ukoliko je vaša beba zadovoljna između obroka, male su šanse da je nešto boli. Nelagoda povezana sa refluksom, alergijom/netolerancijom na mlečne proteine, zatvorom ili gastroparezom nije ograničena samo na vreme hranjenja. Vaša beba bi pokazala znake nelagode ili uznemirenosti i nakon vremena hranjenja.
3. Ukoliko se vaša beba dobro hrani u određenim situacijama, na primer, tokom noći ili dok je pospana ili u snu, male su šanse da je uzrok bol. Ukoliko joj je bolno da jede tokom dana ili dok je budna, za očekivati je da isti bol doživljava tokom noći ili tokom hranjenja u polusnu.

 

Da li je pritisak pri hranjenju razlog zašto beba odbija bočicu?

Neki roditelji će na silu pokušavati da nahrane bebu. Iz ljubavi i zabrinuti za dobrobit i njeno fizičko zdravlje. Ovo rade nerado, ali vođeni brigom da beba neće dovoljno napredovati ili će se razboleti ukoliko se ne postaraju da unese ono što oni smatraju, prihvatljivom količinom mleka ili hrane.

Mnoge strategije u hranjenju za koje mislimo da podstiču dete da jede, uključuju suptilne oblike pritiska. Na primer:

• Guranje bradavice u usta odojčeta, mimo njegove volje;
• Sprečavanje odojčeta da jezikom izbaci bradavicu iz usta;
• Praćenje glave bočicom, kada ono okreće glavu ili se udaljava izvijajući se unazad;
• Obuzdavanje glave, kako ne bi moglo da se udalji od bočice;
• Obuzdavanje ruku, kako ne bi moglo da odgurne bočicu;
• Uporno nuđenje u momentima kada je uzrujano i kada odbija hranu;
• Pritisak na bradu sa donje strane, u pokušajima da se pokrene refleks sisanja;
• Nežno pritiskanje obraza kako bi se izvršio pritisak na obraze:
• Uvrtanje bočice u pokušajima da se stimuliše nastavak sisanja;
• Ušpricavanje mleka u usta;
• Zamena cucle za bradavicu, u pokušajima da se na prevaru natera na sisanje.

Ukoliko ovakvi postupci ne uznemire vašu bebu – što je slučaj kod beba mlađih od osam nedelja, čija je sposobnost da izraze nezadovoljstvo tokom hranjenja ograničena – takve strategije ne mogu biti štetne. Međutim, u pokušajima da se kontroliše količina unosa hrane, pomenuti postupci imaju potencijal da hranjenje učine neprijatnim ili stresnim za bebu. Ukoliko su učestali, mogu kod bebe izazvati averziju ka hranjenju.

Kao rezultat averzije ka hranjenju, beba će odbijati da jede, a roditelji se tada mogu osećati prisiljenim da bebu hrane na silu, učvrščujući bebinu averziju ka hranjenju.

Što više roditelj prisiljava bebu da jede, to će beba manje želeti da jede. Što manje beba jede, roditej vrši veći pritisak. I tako u krug. Ovakav ciklus može dovesti do potpunog odbijanja hrane tokom budnog stanja, lošeg napretka, potencijalne hospitalizacije i ubacivanja sonde za hranjenje.

 

Direktno i indirektno podsticanje averzije

Bilo kakav pritisak, čak i u blažim oblicima, ima potencijal da direktno učvrsti averziju ka hranjenju. Međutim, druge strategije, kao što je hranjenje tokom spavanja, davanje čvrste hrane kako bi se kompenzovao gubitak kalorija iz mleka, davanje mleka u drugim oblicima kao što su kašika, špric ili sonda za hranjenje, mogu indirektno podstaći averziju ka hranjenju, tako što će se bebi omogućiti da izbegava hranjenje u budnom stanju. Svi oblici koji podstiču neželjeno ponašanje, direktni ili indirektni, moraju se izbeći.

 

Rešenja za averziju ka hranjenju na bočicu

Medicinski tretmani

Ukoliko se javite lekaru sa bebom koja plače i odbija da jede, on ili ona može prvenstveno težiti ka iznalaženju fizičkih uzroka, pre svih ostalih. Tretmani koji se često preporučuju od strane lekara, u cilju lečenja ovakvog ponašanja prilikom hranjenja su:

Lekovi: Mogu biti prepisani lekovi za ublažavanje kiseline, u cilju tretiranja ezofagitisa – zapaljenja sluzokože jednjaka, uzrokovanog učestalom izlaganju refluksnoj, stomačnoj kiselini. Možda lekovi poput prokinetika, u cilju tretiranja gastropareze – odloženog pražnjenja stomaka.

Izmene u ishrani: Hipoalergenska dohrana može biti prepisana kako bi se tretirao mogući eozinofilni ezofagitis – upala uzrokovana alergijskom reakcijom na dohranu baziranu na kravljem ili sojinom mleku.

Kratkoročna rešenja: Ukoliko lekovi i izmene u ishrani ne daju željene rezultate, kratkoročna rešenja kao što su visokokalorične dohrane, uvođenje čvrste hrane ili hranjenje tokom sna, mogu biti preporuka u pokušaju da se smanji rizik od lošeg napredovanja. Međutim, ovakva rešenja su često neefikasna kada je reč o averziji ka ranjenju jer ne utiču na uzrok problema, stimulus, koji kod bebe izaziva strah od hranjenja.

 

Logopedi

Proceniće koja faza senzomotornog razvoja narušava adekvatno hranjenje i dobićete adekvatne savete kako stimulisati senzomotorni razvoj oralne regije.

 

Razlika između oralne averzije i averzije ka hranjenju

Oralna averzija podrazumeva da beba ne želi ništa blizu svojih usta. Averzija ka hranjenju je specifična, povezana sa hranjenjem i zahteva drugačiji tretman u cilju rešavanja problema, za razliku od oralne averzije.

 

Bihevioralni pristup

Bihevioralni pristup na ponašanje odojčadi, kao što je neprekidni plač, loše navike tokom hranjenja, odbijanje hranjenja i probleme sa spavanjem, gleda iz aspekta nege koju dete prima. U slučaju fizički zdravih beba, ne podrazumeva se da beba ima fizički problem, već je fokus na roditeljima i načinu odgajanja deteta. Ponašanje odojčeta, bilo ono poželjno ili ne, je podržano postupcima roditelja. Kako bi se rešio bihevioralni problem, te promenilo ponašanje zdrave bebe, od probirljivog i uznemirenog do prijatnog hranjenja, neophodno je da prvo roditelji načine adekvatne promene u svom pristupu.

Poslednje na šta se sumnja kada je averzija zdravog odojčeta ka hrani u pitanju, je roditeljski pristup u hranjenju, iako bi to prvo trebalo uzeti u razmatranje. U zavisnosti od toga koliko pitanja se odnosilo na vas, kao roditelje, znaćete koliko temeljno je savetnik u hranjenju razmotrio bihevioralni aspekt problema. Na primer – oprema za hranjenje, učestalost i vreme trajanja hranjenja, vrsta mleka, šabloni hranjenja, dnevni unos mleka, navike u pogledu spavanja (san ima značajan uticaj na ponašanje pri hranjenju i unos mleka), i najvažnije od svega, način umirivanja vašeg odojčeta pri hranjenju i spavanju.

 

Loše postavljena dijagnoza

Precizno identifikovanje uzroka je esencijalno za iznalaženje efektivnog rešenja. Ovo nije nešto što se može postići tokom kratke konsultacije sa lekarom i definitivno se ne može postići bez mnoštva pitanja upućenih roditeljima, na temu navika u hranjenju njihovog odojčeta. Precizna i temeljna dijagnoza jednog ili više uzročnika, zahteva sveobuhvatno razumevanje razvoja i ponašanja, kao i navika u hranjenju odojčadi, prilagođenih uzrastu.

Do pogrešnih dijagnoza dolazi kada se donose pretpostavke o uzrocima u nedostatku sveobuhvatne procene hranjenja. Neuspeh u  preciznoj identifikaciji stimulansa koji uzrokuju i učvršćuju bebinu averziju ka hranjenju (koji se mogu razlikovati od bebe do bebe), najverovatnije će rezultirati neefektivnim planom tretmana.

Ne samo da će se lošom dijagnozom podbaciti u tretiranju uzroka, nego će većina strategija temeljena na pogrešnoj dijagnozi potencijalno učvrstiti bebino averzivno ponašanje ka hranjenju. Nerešena averzija ka sisanju ili hranjenju putem bočice, povećava rizik da beba, iz istog razloga, razvije i averziju ka čvrstoj hrani. Problemi u hranjenju mogu trajati nedeljama, mesecima, pa čak i godinama.